PROBLEMI SA ZAGRIŽAJEM
(ORTODONTSKI PROBLEMI)
Nepravilan zagrižaj postao je sve češći problem tokom selektivnog uzgoja pasa i mačaka. Isti problemi se mogu javiti i kod mešanaca.
Većina problema vezanih za nepravilan zagrižaj nastaju zbog nepravilnosti u dužini i obliku gornje i/ili donje vilice. Ove promene se smatraju genetskom manon, tako da bi takve jedinke trebalo isključiti iz daljeg priploda. Međutim do problema u zagrižaju može doći i usled promene položaja jednog ili više zuba. U tom slučaju treba razmotriti da li je neophodno preduzimati određene postupke za korekciju zagrižaja, da li je u pitanju samo estetska mana ili postoji problem u obavljanju osnovnih fizioloških funkcija uzimanja hrane i vode.
Svaka korekcija zahteva veći broj uvođenja u anesteziju, tako da se vlasnici moraju upoznati sa svim rizicima koje ona nosi.
Međutim postoje slučajevi kada je korekcija zagrižaja u najboljem interesu naših pacijenata:
– Zaostali mlečni zubi
- Nepravilno postavljeni očnjaci donje vilice
- Prednji ukršteni zagrižaj ( klještasti)
- Podgriz i predgriz
- Iskrivljeni zagrižaj
1. Najčešći ortodonski problem, naročito kod pasa malih rasa ( maltezeri, Yorkshir terijera, pudli, pinčeva, čivava ) je zaostalo mlečno zubalo. U normalnim uslovima, stalni zub tokom svoje erupcije vrši pritisak na koren mlečnog zuba i time dovodi do njegove resorpcije i posledičnog ispadanja. Ako stalni zub nije pravilno postavljen u odnosu na mlečni, nema pritiska i izostaje ispadanje mlečnog zuba. Ovakva situacija dovodi do nepravilnog nicanja stalnog zuba. Nepravilan položaj stalnog zuba, može da izazove nekoliko problema: – oštećenje mekog tkiva usne šupljine ( povreda desni, tvrdog nepca, sluzokože obraza, jezika) ili oštećenje drugog zuba.
- Pokreće i pospešuje periodontalne probleme u zahvaćenoj regiji (oštećuje strukturu koja bi trebala da drži zub čvrsto u njegovoj alveoli). Jednostavnije rečeno, vremenom i mlečni i stalni zub počinju da se klate i dolazi do ispadanja oba zuba, pri čemu se proces širi dalje i na ostale zube u nizu.
Zaostale mlečne zube bi trebalo izvaditi što pre ( kada je stalni zub već izašao preko ruba gingive). Ovim se mogu sprečiti mnoge komplikacije koje nastaju tokom izbijanja stalnog zuba ( periodontalno oboljenje, nepravilan zagrižaj, nepotpuno izbijanje stalnog zuba- ‘impaktni zub”).
1. Drugi česti problem su “usko” postavljeni očnjaci donje vilice. Do ovoga može doći usled problema sa vilicom ili sa samim zubima. Ako dođe do zaostajanja mlečnih očnjaka, onda stalni očnjaci izbijaju lingvalno (prema jeziku) i mlečni očnjaci ih teraju da rastu prema tvrdom nepcu,tako da često dolazi do oštećenja tvrdog nepca, u nekim slučajevima čak i do perforacije u sinus gornje vilice, što dalje komplikuje celu situaciju.Problemi sa vilicom nastaju u slučajevima kada postoji “uska” donja vilica pa jednostavno nema mesta da se smesti šest sekutića i dva očnjaka.
Ovaj problem sa zagrižajem se može rešiti na nekoliko načina. Ako je problem u zubima , mlečno zubalo treba izvaditi što pre, a stalnim zubima omogućiti odgovarajućim ortodonskim aparatom mimoilaženje sa očnjacima gornje vilice.Ako je problem komplikovaniji, treba pribeći skraćivanju očnjaka i plombiranju. U ekstremnim situacijama kada je nemoguće primeniti ni jednu od tehnika, neophodno je izvaditi zube koji stvaraju probleme .
2. Podgriz (duža donja vilica) i predgriz ( duža gornja vilica) su takođe česti problemi . Duža donja vilica u nekim slučajevima može da bude “normalna “ anatomska odlika kod određenih rasa ( persijske mačke, Laso Apso, buldozi itd.). Ako je u pitanju poremećaj , najčešće dolazi do oštećenja mekih tkiva usne šupljine i usana, zbog nepravilnog položaja očnjaka.Slična situacija je i kod duže gornje vilice. Ponekad je nepravilnost u dužini vilice samo privremena, te se tokom perioda rasta problem reši. Međutim ako se u tom periodu očnjaci nepravilno uklješete, to može uticati na dalji rast i razvoj vilice. Ako se ovaj problem ustanovi na vreme, moguće je vađenjem mlečnih očnjaka omogućiti dalje kretanje vilice, ali je ovom intervencijo nemoguće provocirati rast vilice, ako postoji razvojni problem. Situacija je komplikovanija ako su u pitanju stalni zubi. Ako oni dovode do povreda i oštećenja mekih struktura usne šupljine treba uraditi skraćivanje krune ili u krajnjem slučaju izvaditi problematičan zub ili zube.
3. Rostralno (prema nosu) postavljeni gornji očnjaci je najčešće problem genetske prirode. Najčešće nastaje usled zaostajanja mlečnih zuba. Ovaj problem dovodi do periodontalnog oboljenja, kao i oštećenja zuba koji se međusobno sudaraju. Problem se može rešiti vađenjem zuba ili postavljanjem ortodonskog aparata.Opet treba naglasiti da se ovakva jedinka treba isključiti iz daljeg priploda.
4. Gusto postavljeni zubi ili rotirani zubi je pojava koju načešće srećemo kod brahiocefaličnih rasa( rase sa kratkom njuškom, buldozi ). Ovakav raspored zuba pogoduje pojavi periodontalnog oboljenja. Ovaj poremećaj se obično ne tretira, tako da je preporuka vlasnicima ovih rasa da obavljaju redovnu higijenu zuba i reaguju na vrame pri najmanjoj promeni koju zapaze u usnoj šupljini.
5. Prednji ukršteni zagrižaj ( kada gornji sekutići rastu iza donjih sekutića) obično ne stvara problem u samom griženju, to je uglavnom estetska mana. Ovaj problem se može rešiti postavljanjem ortodonskog aparata , ako je poremećaj nastao usled problema sa izbijanjem zuba. Ako je nastao usled nepravilnog rasta vilice , uglavnom je teško postići pravilan zagrižaj i ovakve jedinke bi trebalo isključiti iz daljeg priploda.
6. Zadnji ukršteni zagrižaj se javlja u situaciji kada gornji četvrti premolar raste sa unutrašnje strane donjeg prvog molara. Ovu pojavu najčešće srećemo kod kolija.Korekcija ovakvog zagrižaja je takoreći nemoguća i uglavnom je nepotrebna jer zubi normalno funkcionišu u svom novom položaju.
7. Iskrivljeni zagrižaj je oblik nepravilnog zagrižaja koji srećemo u situaciji kada svaka polovina vilice (gornje ili donje, retko su zahvaćene obe vilice), rastu kraće ili duže od druge strane. Problem je uglavnom genetske prirode i korekcija se sprovodi samo ako dolazi do samopovređivanja i oštećenja mekih struktura.
Na kraju se opet vraćamo na dentalnu profilaksu. Perite zube, pregledajte im usta povremeno, naročito štencima i mačićima u periodu promene zuba. Za svaku promenu koju uočite pitajte stručno lice, zahtevajte pregled usne šupljine i kod rutinskih poseta veterinaru.
Dr vet.med. Tatjana Stevanović
sertifikovani stomatolog za pse,mačke i glodare