Zaostali mlečni očnjaci su česta pojava kod pasa malih rasa (maltezeri, bišoni, pudle, jorkširski terijeri, čivave, pinčevi….). Ako do ispadanja mlečnog zuba ne dođe do izbijanja 1/3 stalnog očnjaka neophodno je problem rešiti stomatološkom intervencijom. Kao komplikacija zaostajanja mlečnih očnjaka javljaju se nepravilnosti u zagrižaju (donji očnjaci prave otvore u nepcu gornje vilice).
Zaostali mlečni očnjak kod šteneta od 7 meseci starosti. Zaostali očnjaci mogu napraviti problem u zagrižaju ( nema dovoljno mesta za prolaz očnjaka iz donje vilice), ili ako je zagrižaj pravilan, dolazi do zaostajanja hrane između dva očnjaka, nakupljanja kamenca, razvoja periodontalnog džepa između dva zuba i na kraju gubitka oba zuba.
Pre vađenja zuba neophodno je zube očistiti od plaka, ispolirati i stvoriti koliko je to moguće sterilnu sredinu za rad.
Sečenjem gingive priprema se prostor za rad sa polugama, kojima se zub oslobađa iz alveole (mesto gde je zub smešeten u vilici). Mlečni zubi kao i stalni očnjaci imaju dobro razvijen koren koji se prostire do prvog premolara ( ispod gingive je dužina korena dva puta duža od vidnog dela krunice očnjaka)
Polugama se zub ‘oslobađa’ od veziva (periodontalnog ligamenta), da ne bi došlo do pucanja dela korena (ako se pokuša na silu vađenje) i njegovog zaostajanja u vilici, što se može dalje komplikovati razvojem upalnog procesa na ostatku korena.
Nakon oslobađanja zuba polugama može se laganim rotirajućim pokretima osloboditi do kraja i izvaditi napolje.
Nakon vađenja zuba neophodno je ranu ušiti. Rana se šije resoptivnim koncima ( posle izvesnog vremena dolazi do razlaganja konca) i obavezno se rana tretira par dana nakon intervencije antiseptičnim gelom na bazi hlorheksidina.