Zaštita od endoparazita

Endoparaziti predstavljaju razne oblike glista, pantljičara, jednoćelijskih organizama koji žive unutar tela (creva, pluća, jetra, oči, urinarni trakt….) naših kućnih ljubimaca, protiv kojih je neophodno sprovoditi određena lečenja kao i redovne preventivne mere zaštite. Štetu koje ovi organizmi mogu prouzrokovati mogu biti čak i fatalne u nekim situacijama.

Golim okom mogu  biti vidljivi neki od pomenutih parazita, kao što su pantljičare, oble gliste, dok je za dijagnostikovane drugih neophodna primena određenih laboratoratorijskih pretraga (koprološka analiza- analiza fecesa životinje ili serološke analize uzimanjem uzoraka krvi, direktnih rektalnih uzoraka…)

Neki od najčešćih crevnih parazita su:

1. Oble gliste
   • Askaride (Toxocara canis,Toxocara cati, Toxocara leonina) Askaride su oble gliste koje najčešće srećemo kod mladih pasa i mačaka. Najćešće se mogu videti u izmetu u vidu tankih končastih organizama, dužine 5-10cm, mada ih je moguće videti i u povraćenom sadrćaju. Zaražavanje se dešava unošenjem jaja parazita preko usta, najčešće lizanjem, gde dalje u telu domaćina  razvojni ciklus parazita prolazi kroz nekoliko organskih sistema (creva, jetra, pluća) i na kraju odrasli oblik opet završava u crevima Vašeg kućnog ljubimca. Zaražavanje mladunaca ovim parazitom je moguće i pre samog rođenja, ako majka nije očišćena na odgovarajući način pre graviditeta.
   • Ankilostome (Ancilostoma caninum, Ancilostoma tubaefomae- ankilostoma mačaka) Oble gliste koje možemo naći kod pasa i mačaka svih uzrasta.Ovi paraziti su manji od predhodnih askarida, ali su prave krvopije. Oni mogu dovesti do ozbiljnih anemija kod životinja kod kojih parazitiraju u tolikoj meri, da kod mladih životinja mogu izazvati smrt (postoje podaci da 500 ankilostoma može dovesti do gubitka 50% ukupne količine krvi kod šteneta). Zaražavanje nastaje preko usta ili preko kože (najčešće šape). Najčešći simptomi su mučnina, povraćanje, bolovi i grčevi u stomaku, prolivi (često crne boje zbog prisustva svarene krvi, jer parazit nakon pravljenja oštećenja sluzokože creva , ostavlja “rane” koje dugo krvare u sam lumen creva)
   • Trihuride (Trichuris vulpis) Paraziti u obliku tankih končića, koji uglavnom parazitiraju u debelom crevu pasa, retko ih nalazimo kod mačaka. Zaraženi pas najčešće ima proliv sa dosta sluzi i primesama sveže krvi bolan stomak, smanjen apetit ili potpuni nedostatak apetita, gubitak na težini u hroničnim slučajevima. Bitno je naglasiti da u nekim slučajevima pas ne mora da pokazuje bilo kakav simptom, ali je tada takva jedinka opasan izvor infekcije za druge pse.

2. Pantljičare
   • Echinococcus granulosus, E.multilocularis, Dipilidium caninum, Taenia spp. ,Multiceps multiceps, Mesocestoides spp.
     Člankovite gliste, kao što im i ime kaže , sastoje se od velikog broja članaka i dužina im varira od nekoliko santimetara do nekoliko metara. Parazitiraju kod pasa i mačaka, a za razvojni ciklus su im potrebni i prelazni domaćini (buve, žabe, gušteri, ribe…)Najčešći oblik koji nalazimo kod naših kućnih ljubimaca je parazit iz grupe Dipilidijum, kome je prelazni domaćin buva. Ovi paraziti retko dovode do vidljivih kliničkih simptoma, ako je jedinka dobro uhranjena.

3. Protozoe
   • Giardia, Amoeba, Isospora, Cryptospora, Toxopladsma
     Jednoćelijski crevni paraziti koji se mogu naći kod pasa i mačaka. Do zaražavanja dolazi preko usta unošenjem spora ili vegetativnih oblika, preko hrane, vode, lizanjem Ovi paraziti izazivaju povremene ili česte prolive, ponekad sa primesama krvi kao  i povraćanje (koje takođe može biti povremeno). S obzirom da paraziti mogu postojati i kod jedinki koje ne pokazuju kliničke simptome i da infekcije često budu hroničnog karaktera, a izazivači su mikroskopske veličine , ovi paraziti a naročito Giardia predstavljaju parazite koji se najteže dijagnostikuju. Neophodno je uzeti u obzir anamnestičke podatke od strane vlasnika, trenutnu kliničku sliku i laboratorijsku dijagnostiku.

S obzirom da infestacije nekim crevnim parazitima mogu imati fatalni ishod, da mogu dovesti do usporenog rasta i razvoja, da mogu otvoriti put drugim bakterijskim i virusnim bolestima pasa i mačaka, jako je bitna pravovremena terapija, kada već postoje klinički simptomi i pre svega preventiva. Pored toga što će te ovim merama zaštiti svog ljubimca, štitićete i sebe i svoje ukućane jer većina pomenutih parazita imaju zoonotski karakter, što znači da se i Vi možete inficirati istima.

Preventiva se sprovodi od najranijeg uzrasta štenaca i mačića, od druge nedelje života i ponavlja se na dve nedelje najmanje 3-4 puta. Kada uzimate novog člana porodice , obavezno tražite da Vam prethodni vlasnik da podatke o prethodnim dehelmintizacijama (čišćenjima od crevnih parazita). Koji preparat je korišćen i koliko puta, da bi mogli da nastavite zaštitu na adekvatan način.

Ako već postoje klinički simptomi neophodno je da nam se javite da bi što pre uradili neophodnu dijagnostiku i propisali adekvatno lečenje.