Kunići

Osnovne razlike između zeca i kunića

Kunić ima kraće uši, kraće noge, živi u zajednicama, kopa nastambe pod zemljom gde ima mlade koji se rađaju slepi, bez dlake i zavise od majke nedeljama. Rađaju veći broj mladih nego zečevi. Kunići su životinje koje mogu biti kućni ljubimci, za razliku od zeceva. Kunić može biti pitomi i divlji.

Zečevi imaju duže uši, duže noge, izraziti individualci, ne žive u grupama, nastambe su im iznad zemlje gde imaju i mlade, koji odmah vide, rađaju se  sa dlakom, praktično odmah su pokretni, nekoliko puta su teži od mladunaca kunića ali ih zato u leglu ima manje. Zec je uvek divlji tj ne postoji pitomi zec.

Imaju i različit broj hromozoma.

Kunići pripadaju redu Lagomorfa, karakteriše ih prisustvo drugog para malih sekutića u gornjoj vilici smeštenih iza centralnih sekutića – DVOZUPCI. Nisu glodari, imaju vise sličnosti sa papkarima nego sa glodarima. Isključivi su boljojedi.

Kunići mogu da se drže u kavezima ali mora da im se obezbedi dovoljno prostora uz obaveznu fizičku aktivnost, minimum 4 sata. Mogu da se drže i pušteni. Kavez treba da bude što veći posebno ako se drži vise kunića zajedno. Potrebno je da kavez bude smešten na suvom, svežem i dobro provetrenom mestu, zastićenom od vetra i kiše. Minimalna preporučena veličina je da kunić može da skoči u bilo kom pravcu tri puta i visok toliko da kada stane na zadnje noge  usšima ne dodiruje krov kaveza. Kavez treba da ima tamni, pokriveni deo i otvoreni deo. (1×2 m i visok 1 metar). Ukoliko više kunića živi zajedno potrebno je omogućiti da svaki kunić može da se sakrije od drugog.

Optimalna temperature je od 15 do 20 stepeni. Viša temperature može da izazove toplotni udar. Direktna sunčeva svetlost bez hlada može životno da ih ugrozi jer se ne znoje i ne dahću. Slaba ventilacija i povećan nivo amonijaka povećava mogućnost nastanaka konjinktivitisa i respiratornih infekcija. Proizvode mnogo fecesa i urina te je potrebno čistiti kavez i do 2x dnevno a jednom nedeljno zameniti celokupnu prostirku.  Dobro podnose hladnoću ako imaju prostirku koja propušta tečnost i sprečava kontakt vlage sa kožom. Najbolja je ovsena slama. Piljevina i parčići drveta se ne preporučuju zbog prašine koja iritira oči i disajne puteve. Osim toga drvo može da sadrži aromatična ulja koja mogu biti iritantna i izazvati hepatotoksičnost.

Za prostirku mogu da se koriste novine preko kojih se stavi sloj sena ili slame.

Fizička aktivnost  je najznačajnija za fizičko i psihičko zdravlje kunića. Kunići koji se ne kreću skloniji su pododermatitisima, osteoporozi i prelomu kičme. Mogućnost da istražuju ima mentalne benefite. Potrebno je da imaju dovoljno dnevne svetlosti ( zbog vitamin D) i vole da se sunčaju. Ako se puštaju napolje treba da su pod nadzorom. Nekada imaju potrebu da kopaju rupe, posebno ženke kada su trudne ili u lažnoj trudnoći, čak i sterilisane.

Društvo : kunići su društvena bića i najviše vole društvo drugih kunića. Ako se uklope postaju nerazdvojni. Potrebeno je sterilisati kuniće koji se drže zajedno da bi se sprečile tuče ( ako su istog pola) ili neželjene trudnoće (ako su različitog pola). Ako se ne slažu pokazuju sledeće znake: spuštene uši, podignut rep, tenzija….. Pozitivni znaci: početno ignorisanje, ležanje ali odvojeno, lizanje lica drugog kunića, uzajamno timarenje, ležanje jedan pored drugog. Kada se spajaju početi sa 10 do 15 minuta, nekoliko puta u toku dana, zatim produžavati ove periode. Sledeća faza je hranjenje zajedno. Kada počnu da se hrane zajedno i da se timare uglavnom je povezivanje uspešno.

Ukoliko zbližavanje ne prolazi najbolje mogu se zajedno izložiti nekom stresu( vožnja kolima ili buka usisivača, staviti transporter na uključenu vešamašinu…), smestiti ih zajedno, kada se priljube jedan drugome prebaciti ih u okruženje bez stresa.

Ishrana kunića

Zubi kunića rastu bez prestanka ceo život i imaju “otvoren koren”, mlečne zube odbace oko rođenja a stalni zubi u potpunosti izbiju između 3 i 5 nedelje života. Ukupno imaju 28 zuba, 6 sekutića i 22 kutnjaka. Sekutići rastu  2 do 2,4 mm nedeljno. Malokluzija sekutića , kada donji sekutići prolaze ispred gornjih je česta pojava. Jedan od uzroka je prognacija donje vilice( duža donja vilica) I češća je kod patuljastih kunića. Kutnjaci se takođe troše pri žvakanju hrane i moraju biti u okluziji ( pravilnom položaju )jer nepravilno trošenje dovodi do ozbiljnih stomatoloških problema.

Kunići su prilagođeni na ishranu velikim količinama vlaknaste hrane. Želudac i tanka creva su slična kao kod monogastričnih životinja ali se u zadnjem delu digestivnog trakta odvija fermentacija pod uticajem mikroflore. U prednjem delu debelog creva se odvija razdvajanje čestica hrane po veličini. Krupna, nesvarljiva vlakna odlaze dalje u kolon i izbacuju se kao suv, tvrd feces. Sitnije čestice i tečnost prelaze u slepo crevo gde podležu bakterijskoj fermentaciji uz oslobađanje masnih kiselina, proteina, vitamina… Mek feces iz slepog creva se naziva cekotrofi? O kunići ih jedu direktno iz anusa i predstavljaju izvor hranjljivih materija. Pojavljuje se u mirnom delu dana ( noć ili rano jutro).

Većina vlasnika hrani kuniće sa peletima koji su na bazi lucerke i imaju malo vlakana. Ovakva ishrana dovodi do više problema kao sto su pregojenost, hronično meka stolica i nedovoljnog trošenja zadnjih zuba. Peleti na bazi mačijeg repka su bolji izbor jer obezbeđuju veću količinu vlakana.

Normmalan unos vode je 50 do 150ml/kg/24h zavisno od vrste hrane koju jedu. Kunić od 2 kg popije vode kao pas od 10 kg. Ako jedu seno i peleterina hranu piju vise vode. Ukoliko se hrane uglavnom  zelenom, svežom hranom unos vode može biti minimalan. Ukoliko nema dovoljno vlakana u ishrani dolazi do usporavanja kretanja hrane kroz digestivni sistem i do vraćanja hrane i dlaka iz creva u želudac. Usled nedostatka vode i velike žeđi mogu da prestanu da jedu sasvim, a usled nedostatka hrane mogu da povećaju unos vode i za 650%. U prirodi plen pa su i pitomi kunići zadržali mnoge osobine sto se tiče ponašanja pri hranjenju. Zbog toga stress veoma utiče na njih pa lako postaju anoreksični  dolazi do poremećaja u frekvenciji i konzistenciji stolice.

Gruba( sirova) nesvarljiva vlakna stimulisšu normalnu regeneraciju  ćelija digestivnog sistema, sekreceju, varenje, apsorpciju, peristaltiku i izlučivanje.

Zdrav kunić oko 3kg dnevno proizvede oko 150 peleta tvrdog fecesa. Nedostatak tvrdog fecesa znači anoreksiju( nedostatak apetita) ili hipomotilitet (usporeno kretanje sadržaja kroz creva).

Meki feces obično pojedu pa ne može da se vidi. Ako ostane nepojeden može da  znači da ga ima previse, da imaju problema sa zubima, da postoji problem sa kičmom  ili da je kunić predebeo pa ne može da dohvati pa ostaje zalepljen za krzno, ima neprijatan miris i stvara nelagodu kuniću.

Osnova ishrane kunića koji se drže kao kućni ljubimci treba da bude seno trava jer je bogato vitaminima D i A kao i kalcijumom i proteinima.

Sveža hrana je 0takođe važna za ishranu kunića, obezbeđuje dodatne hranjljive materije kao i dodatnu vlagu. Sav zeleniš koji je jestiv za ljude i konje jestiv je i za kuniće. Količina zelene hrane je oko 1 šolje za kunica od oko 1kg jednom dnevno ili podeljeno u nekoliko hranjenja u toku dana. Ne treba preterivati sa peršunom, slačicom i spanacem jer nekada imaju viši nivo oksalne kiseline koja može biti štetna za kuniće(koža i bubrezi) Ovu hranu ne treba iskljuciti iz ishrane ali je treba davati kontrolisano. Sveža hrana treba da se sastoji od tri vrste lisnatih biljaka a da je samo jedan od njih oksalatna.

Treba izbegavati sve vrste hrane koja ima skrob  šećere jer mogu izazvati velike probleme sa digestivnim sistemom. Ne davati zrna leguminoza(grašak, pasulj…) Korenasto povrće i “cvetno”povrce (brokoli i karfilol) davati u manjim kolicinama nego lisnato jer mogu sadržavati veće količine skroba i šećera. Ne davati povrće iz porodice luka jer mogu da izazovu poremećaje krvi.

Voće može da se daje u malim količinama i da služi kao poslastica za trening. Količina voća je jedna čajna kašičica na 1 kg telesne mase tokom dana.

Pre uvođenja bilo koje sveže hrane najbolje bi bilo da jede seno trava minimum dve nedelje, uvoditi postepeno da bise digestivni trakt i mikroflora prilagodili novoj vrsti hrane. Novo povrće uvoditi na tri dana i pratiti stanje stolice. Ukoliko stolica bude meka vise od nekoliko dana izbacizi ga iz jelovnika.

Kada se utvrdi lista povrća na koje kunić dobro reaguje držati se iste.

Ako postoji mogućnost preporuka je da se kupuje organsko povrće. Ako se bere u prirodi, npr maslačak treba biti siguran da nije bilo tretmana pesticidima. Pri formiranju zelenog dela obroka voditi računa da jedna od tri biljke bude oksalatna a druge dve ne.

Lisnati zeleniš ( bogat oksalatima):

• Peršun
• Spanać
• Kelj
• Listovi rotkvice

Lisnati zeleniš sa malo oksalata:

• Vrhovi šargarepe
• Listivi krastavca
• Sve vrste zelene salate
• Maslačak
• Nana
• Bosiljak
• Cikorija
• Listovi maline
• Koriander
• Radič
• Mirođija

Nelisnata sveža hrana ( ne više od 1 kašike po kg telesne mase):

• Šargarepa
• Brokoli
• Celer
• Paprika babura
• Prokelj
• Kupus
• Tikvica
• Bundeva

Voće (ne više od kašike po kg telesne mase). Ako je organski gajeno, samo ga dpbro oprati, ako nije oljustiti.

• Jabuka ( bez stabla u semna)
• Trešnja( bez košpice)
• Kruška
• Breskva
• Šljiva ( bez koštice)
• Kivi
• Papaja
• Mango
• Maline, kupine, borovnice..
• Ananas( oljušten)
• Banana
• Ribizla
• Kajsija
• Nektarina

Urin, boja urina može biti od svetlo žute preko narandžaste, tamno smeđe pa čak i tamno crvene kada se može zameniti za krv. Boja urina zavisi od vrste hrane koju jede.(npr kupus, brokoli , maslačak…. crven urin). Zamućen urin bude od kalcijum karbonata.

Polno sazrevanje: kunići polno sazrevaju zavisno od rase od 4. do 8 meseca, zavisno od rase.  Spremnost ženke za parenje se pokazuje lordozom ( uvijanjem)kičme. Ovulacija se desi 12h posle parenja. Trudnoća traje 30 do 32 dana. Transpot ženki može izazvati ovulaciju što za posledicu ima lažnu trudnoću.

Testisi mužjaka su skrotalne vrećice bez dlake u koej se testis spustaju oko 12 nedelje života, ali ingvinalni kanala ostaje otvoren. Mužjaci pokazuju stalni libido nakon puberteta, prate ženku, njuškaju je, ližu a nekada ih “obeleži” urinom.